Zajedničko vršenje roditeljskog prava

 

Radi se o roditeljskoj odluci u situacijama kada roditelji ne žive zajedno ali nad zajedničkim detetom ili deci vrše zajednički roditeljsko pravo. Ovo je moguće ukoliko roditelji imaju dovoljno emocionalnih, racionalnih kapaciteta da iako je prestala bračna ili vanbračna zajednica, ipak i dalje zajednički mogu da se dogovaraju i zajednički donose odluke u najboljem interesu deteta koji se postavlja kao jedan od principa Evropske konvencije. Uzima se u obzir i činjenica da li su roditelji dovoljno sposobni da razdvoje odnos roditeljske uloge koju oboje vrše prema detetu od bračne (vanbračne ili partnerske) uloge, imajući u vidu da roditeljstvo ne prestaje razvodom braka ili prestankom vanbračne zajednice.

 

 

Zajedničko staranje obuhvata odlučivanje o bitnim pitanjima koji su vezani za dete a odnose se na obrazovanje, zdravstveno stanje deteta, upravljanje i raspolaganje imovinom deteta. Ovakva odluka može umnogome doprineti detetovom psihočkom doživljaju trenutka razdvajanja roditelj koji sledstveno može da povuče i promenu prebivališta i dosadašnjeg poznatog okruženja. U ovakvim postupcima najbitniji je interes deteta i njegova percepcija promene porodične strukture, s obzirom na osetljivost detetovog doba.

Značajno je i detetu objasniti da ono nije razlog zašto drugi roditelj napušta porodični dom, dakle da nije njegova krivica. Iz tog razloga, sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava može biti predstavljen kao izraz detetu da je voljeno od strane oba roditelja podjednako i da će se oba roditelja podjednako brinuti o njemu bez obzira na različitost mesta stanovanja.

 

Sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava u situaciji kada roditelji ne vode zajednički život, sačinjava advokat a potpisuju ga oba roditelja. U sporazumu se precizira na kojoj adresi će dete živeti. Pre nego što sud donese odluku na osnovu ovakvog sporazuma, Centar za socijalni rad ima obavezu da proceni da li je takav sporazum donet u najboljem interesu deteta i da proceni da li su roditelji dovoljno sposobni da razdvoje roditeljsku od partnerskih uloga zarad donošenja najboljih odluka za dete.