Deeksproprijacija

 

Zakonom o eksproprijaciji predviđeno je ovlašćenje ranijeg vlasnika nepokretnosti ili njegovih naslednika da zahtevaju poništaj Rešenja o eksproprijaciji, koja situacija se u praksi najčešće označava kao ,,deeksproprijacija nepokretnosti“. Pored inicijative ranijeg vlasnika, u smislu zahteva, za deeksproprijaciju je potrebno i ispunjenje dodatnih uslova.

Pre svega, potrebno je da krajnji korisnik nije u roku od tri godine izvršio znatnije radove na objektu radi čije izgradnje je izvršena eksproprijacija. Navedeni rok ima se računati počev od pravnosnažnosti odluke o naknadi, odnosno od dana zaključenja sporazuma o naknadi. Zakon o eksproprijaciji predviđa i posebnu situaciju, kada je eksproprijacija vršena za potrebe eksploatacije mineralnih sirovina.

 

 

I u ovoj situaciji, zakon dopušta ranijem sopstveniku da podnese zahtev za poništaj rešenja o eksproprijaciji, s tim što je propisan duži rok koji se ostavlja krajnjem korisniku za privođenje nameni eksproprisane nepokretnosti. Uvažavajući činjenicu da je eksploatacija mineralnih sirovina komplikovan proces, zakonodavac je u ovim situacijama predvideo šestogodišnji rok za privođenje nameni nepokretnosti.

S obzirom na činjenicu da se u praksi u svojstvu sopstvenika nepokretnosti koji mogu podneti zahtev za deeksproprijaciju, postavlja se kao opravdano pitanje ko je sve legitimisan za podnošenje zahteva za deeksproprijaciju? Zakonodavac je u ovoj situaciji predvideo da je za odlučivanje po podnetom zahtevu potrebno da ga je podnela većina suvlasnika, a obaveza je postupajućeg organa da zatraži izjašnjenje i od suvlasnika koji nisu podneli zahtev.

Nadležan za odlučivanje po zahtevu za deeksproprijaciju je organ uprave koji je doneo Rešenje o eksproprijaciji.