Čovek kao jedinka učestvuje u mnogim društvenim odnosima, u odnosima sa drugim fizičkim licima, pravnim licima i ogranizacijama a ukoliko su ti odnosi regulisani pravnim normama, radi se o građanskopravnom odnosu.
Građansko pravo kao deo pravnog sistema predstavlja skup pravnih normi kojima se regulišu i štite subjektivna građanska prava, a parnični postupak predstavlja jedan njegov deo.
Parnični postupak predstavlja sudski postupak u kome se postupa u sporovima koji nastaju zbog povrede prava ličnosti, sporova iz porodičnih, radnopravnih, privrednopravnih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa i procedura je uređena Zakonom o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US, 74/2013 – odluka US, 55/2014, 87/2018, 18/2020 i 10/2023 – dr. zakon).
Postupak se pokreće na inicijativu stranke (tužbom) a radi ostvarivanja ili zaštite pojedinačnog prava. Stranke u postupku su tužilac (lice koje podnosi tužbu) i tuženi (lice protiv kog je podneta tužba).
Rokovi za podnošenje tužbe su propisani zakonom i zavise od prirode slučaja. Prekluzivni su i znače da se u ostavljenom vremenskom periodu mogu steći određena prava na primer zahtevati od drugog neko činjenje. Ukoliko stranka propusti rok za podnošenje tužbe u propisanom roku, ona automatski gubi mogućnost da sudskim putem zahteva ispunjenje.
Tužba mora da poseduje sve materijalne dokaze kojima se potkreplju tužbeni navodi i da predloži druge dokaze koji bi pred sudom u dokaznom postupku trebali biti izvedeni kao što je saslušanje svedoka, uvid u spise drugih predmeta ili izvođenje dokaza veštačenjem od strane veštaka adekvatne struke. Postupak se okončava donošenjem odluke na koju je moguće izjaviti redovni pravni lek (žalbu) ili vanredni pravni lek (reviziju, zahtev za ponavljanje postupka). Postupak se može okončati i na drugi način, voljom stranaka.
Stranke u postupku imaju mogućnost da angažuju punomoćnika iz reda advokata koji će sačiniti tekst tužbe i zastupati stranku od početka do okončanja postupka, s obzirom da je za delanje u parničnom postupku potrebno posedovati znanje iz celokupnog korpusa građanskog prava. Stranku koja nema punomoćnika i koja se iz neznanja ne koristi pravima koja joj pripadaju po zakonu, sud će naročito upozoriti da može da angažuje punomoćnika. U određenim slučajevima, zakon propisuje da stranku obavezno mora da zastupa advokat, kao što je situacija sa postupcima po vanrednim pravnim lekovima.
Promet nepokretnosti je regulisan Zakonom o prometu neporetnosti, koji precizno kaže da se ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključuje u obliku javnobeležničke isprave koja se potvrđuje (solemnizuje).
Pojam vanknjižne svojine nastao je kao koncept koji je prevashodno stvorila sudska praksa, a koju pozitivno prav ne poznaje kao pojam, sve do donošenja Zakona o izvršenju i obezbeđenju.